Bogat sam. Imam oči. Ruke. I pune džepove dobrih reči.
Bogat sam. Imam oči. Ruke. I pune džepove dobrih reči.
Bogat sam. Imam oči. Ruke. I pune džepove dobrih reči.
Ne daj da te prevari pogrešni vrač pogađač, lažljivi čitač zvezda, koji od silnog gledanja u ovozemaljske stvari, ređe nego ti vidi nebo.
Usne jedino zato postoje da s nekim podeliš nešto svoje.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobično. Sa mnom je opasno ići, ja se nikad ne umaram.
Zar ne misliš da je dirljivo smiješna ova mala čekaonica između lutanja i lutanja?
Htio bih toliko toga da ti kažem, a ne znam, ne znam ništa bolje sad kad se voli.
Toliko puta, doživeo sam poraze, pa više i ne osećam istinski tamjan sumnje. Prejeo sam se pobeda, pa više i ne osećam istinsku zvonjavu slave. Ne umem ni da se uplašim. Ne umem više...
Da bi nadmudrio mudrost, odneguj veštinu slušanja.