Category: Otac Tadej

Nema nam mira ako misleno ratujemo sa roditeljima. Duhovi zlobe gledaju da se mi po svaku cenu ogrešimo o roditelje. Tada oni stiču vlast nad nama, a mi mislimo da je neko drugi kriv. Mnogi to uvide, pa poprave misli. Ja uvek to kažem- neki prihvataju, a neki su suviše gordi. Što dajemo, to nam se vraća.

Nema nam mira ako misleno ratujemo sa roditeljima. Duhovi zlobe gledaju da se mi po svaku cenu ogrešimo o roditelje. Tada oni stiču vlast nad nama, a mi mislimo da je neko drugi kriv....

Možemo da idemo kuda hoćemo, radimo sta hoćemo, pa opet, nije to sloboda. Sloboda je ona Gospodnja Sloboda – kad je čovek oslobođen od tiranije misli. Kad ga ne tiranišu nikakve misli, kad živi u miru. On je tada stalno u molitvi, stalno očekuje od Gospoda, radi po savesti, trudi se. Svaki posao radi od srca. Celokupno biće naše treba da učestvuje u molitvi, i u radu, i u svemu. I da ne budemo ratnici na nepravednoj strani, da ne ratujemo ni sa kim. Da misleno ne ratujemo. Da budemo pomireni sa svima. Da ne primamo uvrede k srcu.

Možemo da idemo kuda hoćemo, radimo sta hoćemo, pa opet, nije to sloboda. Sloboda je ona Gospodnja Sloboda – kad je čovek oslobođen od tiranije misli. Kad ga ne tiranišu nikakve misli, kad živi...

Pusti to, danas nas uvredi ovaj, sutra ko zna ko će. Mi stalno obraćamo pažnju na te uvrede, a treba sve to da savladamo mirom. Da ne primamo k srcu. I kad ne primamo k srcu, onda neprijatelj hoće da vređa, no ako se to odbije od nas, to ne remeti naš unutrašnji mir, i posle vide ljudi: vređaju, vređaju, pa na kraju dignu ruke.

Pusti to, danas nas uvredi ovaj, sutra ko zna ko će. Mi stalno obraćamo pažnju na te uvrede, a treba sve to da savladamo mirom. Da ne primamo k srcu. I kad ne primamo...