Ništa neću da joj kažem, jer neću. Ona je jedna neozbiljna, najobičnija balavica. Mi stariji, mi iz osmog razreda, stavimo ruke u džepove i zviždućemo kroz zube. Baš nas briga za te devojčice. Ništa...
Treći put kad se zaljubiš, izbriši obe ranije. Nek treća bude prva. Nek peta bude prva. Nek stota bude prva, ako se pošteno diše. Kad ljubav brojiš do jedan, onda je ima najviše!
Ako sad nisi ti, nikad to nećeš ni biti. Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme.
Čovek je željen tek ako želi. I ako sebe celog damo , tek tada i možemo biti celi.
Ljudi te pažljivo slušaju, al’ samo svoj glas čuju. Zato im što manje kaži. Ljudi su tek onda ljudi kad im se ništa ne traži, a mnogo im se nudi. Ljudi su čudne biljke....
Tamo gde blista površnost, mudri se na vreme povlače u svoje senke.
Ne bojim se ja zuba, zubi su mekši od usana. Zubi ujedaju za trenutak, a usne za cijeli život.
Znam, sutra će drugačije tepati i voleti. Naše stare osmehe niko neće shvatiti. Možda ćeš me tražiti. Možda će te boleti. Al’ se više nikada neću tuda vratiti.
Preleti beskonačnost i pobedi vreme i maštu, ali nikad ne zaboravi kako se korača po zemlji.
O, kako ste u zabludi da ništa bez vas nije dovoljno živo. Hajde, ugasite svecu: ono što je u mraku – i dalje traje.