Kad odem, kad me đavo isprati glavnim sokakom, i kad mesečina zaveje moj trag, nemoj tugovati.
Kad odem, kad me đavo isprati glavnim sokakom, i kad mesečina zaveje moj trag, nemoj tugovati.
Kad odem, kad me đavo isprati glavnim sokakom, i kad mesečina zaveje moj trag, nemoj tugovati.
Zaboravljam imena, samo lica ostaju, u prolazu ljude otkrivam kroz šifre.
Zaljubiću se, odlučih iznenada. Jesen je, doduše, ali malo sam prestar da bih čekao samo na proljeća.
Neki misle da nije imao srca, slučajno znam da ga je imao, mada moram priznati da mu to nije bio najkarakterističniji organ. Ipak, ne zameram što ga nije preterano forsirao.
S vrha brda svaka staza vodi nizbrdo malo ko je, čedo moje, tome izvrd’o.
Otvorilo mi se vec više puta, i mada svaki put uredno nešto poželim, želje mi se baš i ne ispunjavaju. Negde je zapelo. Možda se ispunjavaju nekom drugom? Ne bi bilo prvi put. Nema...
Možda novi januar donosi spas. Pomisli u ponoć na mene, na nas.
Neću te pipnuti celo veče, a kad već počneš da sumnjaš u moju seksualnu opredeljenost i kad se popneš na treću stepenicu poljubiću te što nežnije mogu na opštu radost gledalaca.
Dobro guram, kroz život buran i mada živim dosta srećno, ja nemam nikoga konkretno. Uz kog bi bio i srećan i lud i tako miran i siguran svud, ja nemam nikog da mašta i...
Nekad ne znam da li sanjam, nekad ne znam šta je stvarnosti, ja sam hteo tačno takvu, to je čudna podudarnost, tačno takvu, ma ozbiljno vam kažem.