Category: Đorđe Balašević

Pravog muškarca, s kojim ćete trajati, nećete prepoznati po izgledu, po diplomi, po inteligenciji. Onog pravog prepoznaćete po načinu kako vas drži za ruku, kako vas ljubi, kako vas grli – ni prečvrsto da...

Oni koji su uspeli da vrate osmeh na lice onome na kojem još uvek ima tragova suza, samo oni znaju kako je to dobar osećaj.

Vidiš, oni su te držali u šaci, a ja na dlanu. Velika je razlika u tome.

Ako ste te sreće da u ovom ludom svetu naiđete na osobu koja vas privuče psihički i fizički, koja ima kvalitete na levoj strani grudnog koša i iznad očiju, čuvajte je, jer kad prokockate...

Možda se izgubim na putu od ponosa do očaja ili zauvek zapnem između tvoje slabosti i svog inata.

Ali, ja sam sanjalica. Verujem u nestvarno. Verujem u ono “ali” svaki put kada mi kažu da se ne zavaravam. Jer nemoguće postaje moguće, ako dovoljno želiš.

Možda nisam maher da odmah procenim ljude, al’ puštam da im jezici odrede mesto u mom životu.

Čak i oni koji su me voleli ponekad su tajno boli iglama lutkicu napravljenu po mom liku. Imao sam odličnih neprijatelja, ne žalim se.

Ne… Nismo mi bili ljubavnici… Nikad. Samo smo se ponekad malo gledali, kad nas nisu gledali… I to je sve. Oboje smo nosili na lančiću po polovinu jedne davno polomljene tajne, ali nismo pokušavali...

A kod tebe me najviše nervira to što na tebe čovjek ne može ni da se naljuti pošteno. Znaš li? Znaš, a? O, znaš ti to. Vrlo dobro ti to znaš.