Retko odlazim kući, a pišem još ređe, a slike postaju sve bleđe i bleđe, pa lepe potiskuju ružne, al’ tako to krene, pa nekad naručim piće, pa stignem u svatove njene, sve prave ljubavi...
Znaš prijatelju, ja sam nju voleo. Ono mislim, baš voleo. Istinski, ludo i bez razmišljanja. Bila mi je jedina. Moja tajna, ona najveća. Sa mnogima sam bio, al’ sam nju nosio u srcu. Najviše...
Nekad ne znam da li sanjam, nekad ne znam što je stvarnost, ja sam hteo tačno takvu to je čudna podudarnost, tačno takvu, ma ozbiljno vam kažem.
Istina, njihovo zaljubljivanje nije trajalo dugo, ali u toj igri nema pravila. Neko emocije troši polagano, kao mirišljavi sapun, a neko svoje srce ispali razuzdano, kao pun šaržer, pa u jednoj kišovitoj aprilskoj noći...
Slušaj ti mali, prgavi smislu mog života, nemam ja vremena da te ne volim.
Žene su skoro najgluplja stvorenja na svetu. Gluplji od njih su samo muškarci.
Mogla je ona bez njega. Itekako je mogla. Odlično je glumila hladnokrvnost, pred svima se trudila biti ravnodušna, iako se u njoj nešto preokrene svaki put kad ga neko spomene.
Imao sam puno takvih dana u životu i pamtim ih samo po tome što sam ih zaboravio. Oni su kao slike u dječijim farbankama koje ožive tek kad se oko njih potrudiš, i ja...
Bež’te curice s glavne ulice, kada prođe sin jedinac štikla kleca.
Ispuzali su grabljivci, pa lažljivci, snalažljivci. A ljudi ćutali, a šta bi drugo? I šaptali da ovo ne može dugo.