Čovjek mora proživjeti mnoge nesavršene sate da bi došao do nekoliko savršenih. Moraš ubiti deset sati da bi dva sata istinski živio. Ali moraš biti pažljiv, da ne ubiješ sve sate. Sve godine.
Ljudski rod preuveličava sve živo, svoje junake, svoje neprijatelje, svoj značaj.
Ne volim glatko izbrijane momke sa kravatom i dobrim poslićem. Volim očajnike, ljude razbijenih zuba, razbijenog duha i razbijene sudbine. Takvi me interesuju.
Ne teram ruku da piše laži u shvrhu stvaranja još jedne loše pesme.
Nijedan put nije bolje nego prvi put. Nije me briga što bilo ko kaže.
Prosečna devojka bi radije imala lepotu nego pamet, jer zna da prosečni muškarac bolje vidi nego što razmišlja.
Ima mnogo samih žena na svetu sa jednim, dva ili tri deteta. I čovek se pita, kud su muževi otišli ili kud su ljubavnici otišli i ostavili iza sebe sve te ruke, oči, stopala...
A zar nema i srećnih ljudi? Ima puno ljudi koji se prave da su srećni.
Volim samoću, ali nije mi neophodna da se izolujem od nekog do koga mi je stalo da bih pisao. Ako ne mogu da pišem u svim okolnostima, onda jednostavno nisam dovoljno dobar da bih...