Đorđe Balašević citati
Nemoj malena. Šta god da sad kažeš slagaćeš, a moraš se početi navikavati na to da više nemaš nekog ko će se uvek praviti da ti veruje. Ja više neću biti taj.
Vremenom ćeš se navići na rastajanje. Naučićeš da se sećaš, a sećanje je isto kao i susret. I pomalo ćeš navići da voliš mnoga bića u uspomeni. Na kraju ćeš videti da si ti pomalo svi koje si nekada volela. Jednom ćeš morati da daš sve i da te ne boli. Naučićes da sanjaš.
Mislim da sam nakon svega ostao čovek, i to mi je najvažnije. I spoznaja da nikog ja nisam povredio.
Čekati na nedočekano, nadati se u beznađu, grliti se bez zagrljaja, ljubiti se bez poljubaca, prožimati se u mislima. I spoznaja da smo tu negde. Tako blizu, a tako daleko.
Ona je bila orhideja baš tamo gde je to retkost. Da se zadesila negde gde sve vrvi od orhideja, sigurno bi bila neki potpuno drugi cvetić.
Imao sam puno takvih dana u životu i pamtim ih samo po tome što sam ih zaboravio. Oni su kao slike u dječijim farbankama koje ožive tek kad se oko njih potrudiš, i ja sam, kao i svi, preskočio mnogo stranica tragajući za slikama koje ću lakše obojiti.
Ispuzali su grabljivci, pa lažljivci, snalažljivci. A ljudi ćutali, a šta bi drugo? I šaptali da ovo ne može dugo.